Prijava i status štete - Šta kad nastane šteta

Kako postupiti u slučaju kada se dogodi saobraćajna nezgoda?

Saobraćajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na putu ili je započeta na putu u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je najamnje jedno lice poginulo ili povređeno ili je nastala materijalna šteta. Ukoliko se nađemo u saobraćajnoj nezgodi, veoma je važno da u trenutku postupimo smireno, ispravno i u skladu sa zakonom i etikom.

U slučaju nastale nezgode, 10. poglavlje Zakona o bazbednosti u saobraćaju definiše ponašanje i dužnosti učesnika u saobraćaju u odnosu na druge učesnike u saobraćaju i subjekte. Ukoliko smo dobro upoznati sa pravilima, znatno ćemo olakšati okolnosti u kojima smo se našli.

Koje korake redom preduzimati ?

Vozač, odnosno drugi učesnik saobraćajne nezgode u kojoj je neko lice zadobilo telesne povrede, odnosno poginulo, ili je nastala velika maerijalna šteta, dužan je da:

1. Zaustavi vozilo i isključi motor svog vozila, kako bi se smanjio rizik od nastanka požara ili eksplozije.

2. Nakon toga treba da uključi sve pokazivače pravca, postavi sigurnosni trougao na bezbednom rastojanju od mesta nezgode (udaljenosti najmanje 50 m na putu van naselja, odnosno 10 m na putu u naselju) kako bi na najbrži i najbolji način obavestio ostale vozače o postojanju opasnosti na putu. Lice koje postavlja sigurnosni trougao treba to da učini sa velikom opreznošću, krećući se uz ivicu kolovoza, kako ne bi ugrozilo svoju bezbednost i u obavezi je da na sebi ima svetloodbojni prsluk.

3. Obavesti policiju i/ili službu hitne pomoći i preduzme druge raspoložive mere kako bi upozorio ostale učesnike u saobraćaju o postojanju nezgode.

4. Upozori sva lica da se skolne sa kolovoza da ne bi bila povređena i da ne bi uništavala tragove nezgode.

5. Ostane na mestu nezgode do dolaska policije i završetka uviđaja. Izuzetno, može se udaljiti sa mesta nezgode samo ako mu je neophodna hitna medicinska pomoć ili radi prevoženja povređenog do najbliže zdravstvene ustanove, uz obavezu da se tada vrati na mesto nezgode čim bude u mogućnosti.

6. Ukaže pomoć povređenima, odnosno prvu pomoć ili medicinsku u skladu sa svojim znanjima, sposobnostima i mogućnostima.

7. Preduzme sve mere zaštite koje su u njegovoj moći da se spreči nastajanje novih i uvećanje postojećih posledica

8. Na kraju, ukoliko je u mogućnosti, da svojim postupcima ne ugrožava bezbednost saobraćaja, obezbedi tragove i predmete nezgode.

9. Nikako samovoljno ne napušta mesto saobraćajne nezgode dok ne dođe policija i napravi policijski zapisnik, ili dok ne popuni Evropski izveštaj o nastanku saobraćajne nezgode.

Vozač, odnosno drugi učesnik saobraćajne nezgode u kojoj je nastala samo manja materijalna šteta, dužan je da:

1. Upozori ostale učesnike u saobraćaju o postojanju vozila i drugih prepreka na putu, ukoliko ih sam ne može ukloniti.

2. Ukloni vozilo i druge predmete sa kolovoza, ako onemogućavaju ili ugrožavaju odvijanje saobraćaja, odnosno ako preti opasnost od novih saobraćajnih nezgoda.

3.Upozori sva lica da se sklone sa kolovoza da ne bi ometala saobraćaj.

4. Popuni Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi u slučaju kada ovlašćeno lice ne vrši uviđaj saobraćajne nezgode. Prema Zakonu o bezbednosti u saobraćaju, svi vozači motornih vozila, vlasnici polisa osiguranja od autoodgovornosti, obavezni su da u vozilu imaju primerak Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi, koji se dobija uz registraciju vozila i da ga pokažu na zahtev ovlašćenog službenog lica. To je standardan obrazac koji se koristi na teritoriji čitave Evrope i validan je umesto policijskog izveštaja u slučaju manjih materijalnih šteta u saobraćajnim nezgodama gde nema povređenih lica, a gde su se učesnici saglasili (dogovorili) o odgovornosti za nastanak nezgode. Potrebno je pročitati pravilno sve ono što piše na Evropskom izveštaju, a naročito treba obratiti pažnju na rečenicu koja se nalazi na sredini prednje strane, malo iznad „Skice nezgode”. Navodimo: „Obavezan potpis oba vozača, ne predstavlja priznavanje odgovornosti, već jedino utvrđivanje identiteta i okolnosti koje služe bržem regulisanju štete”. Ovo u praksi znači da nije dovoljno samo da svi učesnici u saobraćajnoj nezgodi potpišu Evropski izveštaj, već je neophodno da se sa svojim vozilima pojave kod osiguravača koji treba da isplati štetu. Savetuje se da iskoristite kameru na svom mobilnom telefonu, i uz Evropski Izveštaj priložite što više detalja. Pored fotografisanja mesta nesreće, dobro je imati snimke na kojima će se jasno videti registraioni brojevi automobila i mesto nesreće. Snimak vam se ne može uzeti kao dokaz, ali može pomoći. Iskoristite mogućnost, i potrudite se da u Evropskom izveštaju skica bude što jasnija. Preporučuje se da odmah nakon potpisivanja krenete sa osobom koja je priznala krivicu u njegovu osiguravajaću kuću, i tamo potpišete dodatnu dokumentaciju.Ukoliko niste u prilici da sa drugom stranom odmah odete kod osiguravača ili sumnjate da će se onaj drugi odazvati vašem pozivu da se zajedno pojavite kod osiguravača, ne preostaje vam ništa drugo, nego da zovete policiju da izvrši uviđaj. U tom slučaju ostavite mesto udesa netaknuto i sačekajte policiju. Nakon dolaska, policija će vam predložiti da još jednom razmislite o dogovoru, jer je to brže i bezbolnije rešenje. Ako i dalje druga strana ne želi da pristane na dogovor, policija će uraditi zapisnik, uzeće izjave i proveriće da li imate alkohola u krvi.

5. Ostavi podatke o sebi i vozilu vozaču oštećenog vozila ili držaocu druge oštećene stvari u nezgodi, odnosno policiji. Ukoliko učesnik u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo manja materijalna šteta na drugom vozilu, zbog odsutnosti vozača drugog vozila nije u mogućnosti da pruži lične podatke i podatke o osiguranju vozila, dužan je da o toj nezgodi obavesti nadležni organ unutrašnjih poslova i da dostavi svoje lične podatke i podatke o oštećenom vozilu.

6. Preduzme mere zaštite koje su u njegovoj moći da se spreči nastajanje novih i uvećanje postojećih posledica nezgode.

Šta nakon završenog policijskog uviđaja ili popunjenog Evropskog izveštaja?

Sledeći korak je odlazak u osiguravajuću kuću u kojoj je osiguran automobil kojim je izazvan udes.
Potreban vam je Evropski izveštaj ili policijski zapisnik.
U osiguravajućem društvu podnosite zvaničan zahtev za naknadu štete. Nakon toga službenik osiguravajuće kuće treba da snimi štetu i zabeleži šta je sve oštećeno. Nakon toga pravi se procena visine odštete. Tada imate mogućnost dogovora sa osiguravajućom kućom oko dve varijante isplate odštete. Jedna je isplata štete po obračunu u skladu sa zapisnikom koji je sačinio ovlašćeni procenitelj i druga je da se u dogovoru sa osiguravajućom kućom vozilo uputi u servis na popravku, a osiguravajuća kuća isplati štetu servisu po dobijenom računu. Račun servisa mora da bude u skladu sa zapisnikom o oštećenju koji je sačinio ovlašćeni procenitelj. Osiguravač će platiti samo štetu nastalu u štetnom događaju.

Ko nema prava na naknadu štete?

Pravo na naknadu štete, po osnovu osiguranja od autoodgovornosti, nema:

1) vlasnik motornog vozila čijom mu je upotrebom pričinjena šteta, za štete na stvarima;

2) vozač motornog vozila čijom mu je upotrebom pričinjena šteta;

3) lice koje je svojevoljno ušlo u motorno vozilo čijom mu je upotrebom pričinjena šteta, a koje je znalo da je to vozilo protivpravno oduzeto;

4) lice koje je štetu pretrpelo:

- upotrebom motornog vozila za vreme zvanično odobrenih auto-moto i karting takmičenja i delova tih takmičenja na zatvorenim stazama, na kojima je cilj postizanje maksimalne brzine, kao i na probama (treningu) za ta takmičenja,

- usled dejstva nuklearne energije tokom prevoza nuklearnog materijala, odnosno usled dejstva opasnog tereta tokom njegovog transporta,

- usled vojnih operacija, vojnih manevara, pobuna ili terorističkih akcija, ako postoji uzročna veza između tih dejstava i nastale štete.

U kojim slučajevima se gube prava iz osiguranja:

Osigurano lice gubi prava iz osiguranja u sledećim slučajevima:

1) ako vozač nije koristio motorno vozilo u skladu sa njegovom namenom;

2) ako vozač nije imao vozačku dozvolu za upravljanje motornim vozilom određene kategorije, osim ako je vozilom upravljalo lice koje je kandidat za vozača za vreme obuke za upravljanje vozilom, uz poštovanje propisa kojima je ta obuka regulisana;

3) ako je vozaču oduzeta vozačka dozvola ili je isključen iz saobraćaja ili mu je izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom, odnosno zaštitna mera zabrane upotrebe inostrane vozačke dozvole na teritoriji Republike Srbije;

4) ako je vozač upravljao motornim vozilom pod uticajem alkohola iznad dozvoljene granice, opojnih droga, odnosno zabranjenih lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci;

5) ako je vozač štetu prouzrokovao namerno;

6) ako je šteta nastala zbog toga što je motorno vozilo bilo tehnički neispravno, a ta je okolnost vozaču vozila bila poznata;

7) ako je vozač posle saobraćajne nezgode napustio mesto događaja, a da nije dao svoje lične podatke i podatke o osiguranju.

Gubitak prava iz osiguranja nema uticaja na pravo oštećenog lica na naknadu štete.